Šta je COP21 / CMP11?
Francuska će od 30. novembra do 11. decembra 2015. ugostiti i predsedavati 21. Konferencijom strana potpisnica Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama 2015. (COP21 / CMP11) koju takođe nazivaju i "Pariz 2015". Radi se o roku od ključne važnosti pošto konferencija mora da dovede do jednog novog međunarodnog sporazuma o klimi, koji bi bio primenjiv na sve zemlje, a koji bi imao za cilj da globalno zagrevanje ograniči na 2°C. Uloga Francuska će zbog toga na međunarodnom planu da bude od suštinskog značaja, jer će raditi na približavanju stavova učesnica konferencije i na pronalaženju konsenzusa u okviru Ujedinjenih nacija, ali i u okviru Evropske unije, koja zauzima značajno mesto u klimatskim pregovorima.
Na ovom odlučujućem skupu učesnici će pokušati da ponude adekvatne odgovore na izazove i pretnje kojima je naša planeta izložena globalnim zagrevanjem.
Fenomen klimatskih promena se ogleda u globalnom zagrevanju kome je zemlja izložena otkako je čovečanstvo stupilo u industrijsku eru. Godine 2012, globalna prosečna temperatura bila je viša za 0,89 ° C u odnosu na prosečne vrednosti temperature u devetnaestom veku. Sam fenomen je sve naglašeniji zbog povećanja emisije gasova sa efektom staklene bašte koja je direktno povezana sa aktivnostima ljudi. Između 1750. i 2011. godine, koncentracije CO2 u atmosferi porasle su za 40%, odnosno za 150% kada je u pitanju koncentarcija CH4. Ako se ovaj trend nastavi, u letnjem periodu bi globalna prosečna temperatura mogla da poraste za vrednosti od 1,3 do 5,3 ° C do kraja XXI veka.Šta su klimatske promene?
Koje su pretnje globalnog zagrevanja?
Globalno zagrevanje izaziva teške meteorološke poremećaje čije su posledice ozbiljne pretnje ravnoteži koja vlada na planeti, u dogledno vreme to može biti:
Umnožavanje broja prirodnih katastrofa, oluja, poplava, suša, Rizik od odumiranja 20 do 30% životinjskih i biljnih vrsta i posledica koje bi to imalo na čovečanstvo, Rizik od opadanja poljoprivredne proizvodnje koje bi moglo da dovede do ozbiljnog nedostatka hrane, posebno u Africi, što bi izazvalo sukobe i migracije, Raseljavanje stanovništva koje je vezano za rast nivoa mora i plavljenje priobalnih područja, što bi moglo da izazove i nestanak nekih zemalja (Maldivi, Tuvalu).
Zbog svega toga treba hitno smanjiti emisiju gasova sa efektom staklene bašte (GHG)
Kako bi se sve navedeno sprečilo i kako bi se maksimalno povećanje prosečne globalne temperature svelo na 2°C u odnosu na početak industrijskog doba, neophodno je hitno ograničiti emisiju gasova sa efektom staklene bašte koji prevashodno proističu iz preovladavajućeg načina proizvodnje i potrošnje fosilnih goriva.
Rešenja postoje.
Načini da se smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte su brojni u svim sektorima i podrazumevaju primenu novih tehnologija kao i uspostavljanje novih obrazaca ponašanja: Pri proizvodnji energije: smanjenjem potrošnje fosilnih goriva (ugalj, gas, nafta), kontrolom potrošnje energije (putem energetski efikasnih tehnologija) i razvijanjem obnovljivih izvora energije (sunce, vetar, biomasa, itd ) U saobraćaju: upotrebom štedljivih vozila (na primer električnih) udruživanjem sredstava prevoza, U građevinarstvu: izgradnjom novih, štedljivih zgrada (energetska efikasnost zgrada) itd
Pariska konferencija ima za cilj postizanje globalnog sporazuma o smanjenju gasova staklene bašte
Na konferenciji će Francuska biti domaćin delegacijama iz 195 zemalja i EU, što predstavlja oko 40.000 ljudi. U tom smislu, konferencija u Parizu je svakako najveći diplomatski događaj koji je ikada održan u Francuskoj i jedna od najvećih konferencija u svetu posvećenih klimi.
Konferencija u Parizu ima za cilj da se postigne sveobuhvatni globalni sporazum kojim bi se sve zemlje u svetu obavezale da se postepeno uključe u proces energetske tranzicije kako bi postepeno smanjile emisiju gasova sa efektom staklene bašte. Cilj koji treba da se dostigne je da se ograniči globalno zagrevanje na 2 °C. On se nadovezuje na Protokol iz Kjota koji je potpisan 2005. godine.
Zbog toga su sve zemlje učesnice podstaknute da objave svoj nacionalni doprinos borbi za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte do održavanja konferencije.
